nas pravi med kristalisan vrelo med

Kristalizacija meda

Kristalizacija ili granulacija meda je prirodni fenomen kojim med prelazi iz tečnog stanja u polučvrsto stanje. Pčelari to nazivaju kristalisanim medom.

Kristalizacija meda je malo poznata kod potrošača. Mnogi pretpostavljaju da je u pitanju med koji je falsifikovan odnosno neprirodni proizvod, a često se naziva ušećerenim medom, što nije pravilan termin.

Zapravo, proces kristalizacije je prirodan i spontan. Većina sirovog ili nezagrejanog meda ima prirodnu tendenciju da se vremenom kristališe. Kristalizacija ne utiče ni na koji način na med niti na njegov kvalitet, osim na boju i teksturu. Kristalisani med se ne kvari i čuva ukus i karakteristike kvaliteta tečnog meda. Neki korisnici meda ga vole u ovom stanju, jer ga je lako namazati na hleb ili tost bez kapanja, a I ukus mu je značajno bogatiji. Retko gde možete osetiti takvo bogatstvo aroma kao kada lagano žvaćete krupne kristale meda.

Pošto niže temperature podstiču bržu kristalizaciju meda, u severnim zemljama kao što su Rusija, Norveška, Švedska, Finska… potrošačima je čudno kada u tegli vide tečni med i sumnjičavo ga gledaju, upravo verujući da je možda falsifikat čim nije kristalisao. Potpuno suprotno pogrešnom stavu u južnijim državama gde je medu potrebno mnogo više vremena da kristališe. Takvo naopako verovanje verovatno potiče iz vremena kada nije bilo mnogo pčelara i meda, te se med konzumirao mnogo brže, pre nego što bi kristalisao.

Takvo verovanje upravo je dovelo do totalne zablude potrošača, jer su počeli da veruju da je kristalisani med neispravan, a tečni jedini ispravan, dok je istina upravo suprotna. To njihovo verovanje iskoristili su falsifikatori meda, te oni danas hemijski komponuju lažni med tako da on nikad ne kristališe, kako bi potrošači bili “zadovoljni”, odnosno OBMANUTI.

Prema tome, imajte na umu da kristalizacija meda nema uticaja na njegov kvalitet, ali je svojstvo svakog prirodnog meda, samo što neke vrste medova kristališu već unutar petnaestak dana od vađenja iz košnice (npr. uljana repica, suncokret), a nekima treba čak par godina (npr. bagrem).