Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

STA JE POLEN CVETNI PRAH?

 

Polen Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno.

 

Znacaj polena za covekov organizam

 Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu.

Znacaj polena za pcelinju zajednicu

Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd. Pošto ima veliki značaj za razvoj pčelinjih društava i za potrebe čoveka, cvetni prah treba redovno prikupljati u vreme kada ga pčele unose u košnicu u količinama većim no što su potrebe pčelinjeg društva.

Skupljanje, susenje, cuvanje polena, rok trajanja

 Polen se sakuplja pomoću posebnih hvatača. Veoma je bitno da se sakupljeni polen dobro osuši (da ima oko 8% vlage), i da je potpuno čist. Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan. Najbolje je da se polen čuva na sledeći način: u plastičnim kesama, hermetički zatvoren, na temperaturi do +4ºC; u mešavini s medom (1:1) iznad koje se u tegli naspe sloj čistog meda i sve dobro zatvori; u mešavini sa šećerom. Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje vlage na temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina.

 Sastav polena

Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C). Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D. Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente.[1] U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću. Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava se i veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja.

Ispitivanjem polena došlo je se do rezultata da deluje na poboljšanje zdravlja na vise načina. On deluje na metabolizam ćelija, utiče na jačanje otpornosti organizma, jačanje krvne slike. Pomaže rast i razvoj dece, otklanja umor, deluje protiv zapaljivih procesa, bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, smetnji u radu srca, za bolje varenje, slabosti, preranog starenja, kao i mnogo toga drugog. Dnevna upotreba polena može obezbediti neophodne vitamine a zahvaljujući biljnim vlaknima otklanja i poremećaje u varenju. Polen je poznat i kao afrodizijak zbog svog stimulativnog i okrepljujućeg uticaja a zbog visokog sadržaja selena pripada antioksidansima.

Alergija na polen

Polen kada je nošen vetrom sjedinjuje se u vazduhu sa česticama čadji i drugim nečistoćama i kod nekih ljudi izaziva alergije. Medjutim polen kada ga pčela sakupi, u medicini služi za jačanje imunog sistema osoba sklonih alergijama. Jedan od načina da se utvrdi da li je osoba alergična na polen je da se malo polena natrlja na nadlakticu ruke sa unutrašnje strane. Ako se u roku od 10 minuta ne pojavi crvenilo velika je verovatnoća da ta osoba nije alergična na polen.

 Za sta se upotrebljava polen

Polen se upotrebljava za oporavak i jačanje organizma kod sledećih stanja: miokarditisa arterioskleroze hipertenzije hipotenzije tahikardije proširenih vena anemije depresije, nervoze glavobolje, migrene smanjene koncentracije i pamćenja klimakteričnog sindroma plućnih bolesti gastritisa i oboljenja želudca i creva impotencije i bolesti prostate zaostajanja u rastu i razvoju, hipotrofije avitaminoze teških fizičkih i umnih naprezanja slabog vida Protiv opadanja kose pre i posle operacija za smanjen imunitet nege kože sprečavanja prevremenog starenja