STA JE MED I KAKO NASTAJE 

Glavna sirovina pčelama za stvaranje meda jeste nektar koji je slatka tečnost iz cveta biljaka, van cveta biljaka ili slatkih materija nastalih aktivnostima nekih insekata na biljkama. Nektar je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, vitamina, enzima, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količine šećera u nektaru su 20-55%.

Ukoliko je nektar slađi biće privlačniji za pčele, ali preterana koncentracija šećera koja nastaje usled toplih i vetrovitih dana ne dovodi do efikasnog sakupljanja. Kiša sa padom temperature dovodi do prekida lučenja nektara pa je manje sakupljanja za pčele.

Pretvaranje nektara u med je složen hemijski, fizički i fiziološki proces. Pčele posetom cvetova otkrivaju nektar i pomoću jezika ga uvlače u usni otvor i dalje u medni želudac. On je odvojen od organa za varenje specijalnim ventilom, koji iz mednog želuca propušta onoliko hrane koliko je potrebno pčeli za funkcionisanje. Ostali, najveći deo nektara, pčela donosi u košnicu i predaje ga pčeli koja je zadužena za preuzimanje nektara i smeštanje u ćelije saća.

Aktivnošću pčela u košnici nektar bude oslobođen viška vode i obogaćuje se enzimima (invertazom, amilazom, i dr.) koji se luče iz pljuvačnih žlezda pčela, a koji vrše i pretvaranje saharoze do glukoze (grožđani šećer) i fruktoze (voćni šećer).

U ćelijama saća nektar završava sazrevanje i pretvara se u med. Pčele ćelije saća prekrivaju belim voskovim poklopcima, i tako svaka ćelija postaje konzerva uskladištene energije.