tegla bagremov med vrelo med babusnica pcelar danijel nikolicBagremov med je prijatnog mirisa i ukusa, gotovo proziran, vodeno bistar pčelinji proizvod. Kristališe sporo u vidu sitnih zrna mlečno -bele boje.
Među potrošačima naročito je cenjen zbog toga što se teško i sporo kristališe usled velikog sadržaja fruktoze 41% i glukoze 35%.

 Od Ekološki čist teren dobijamo prvoklasni prirodni bagremov med. Inače, od nektara sa cvetova bagrema, koji je  poreklom iz Severne Amerike, pčele prave vrlo kvalitetan i tražen med.

Bagremov med u narodnoj medicini se koristi jos za:

  • bolje varenje i apetit
  • kod respiratornih infekcija, hronicnog kaslja, bronhitisa i drugo
  • prevazilaženje stresnih stanja organizma
  • bolji san
  • bolji rad creva i jetre
  • jačanje imuniteta
  • kao antioksidans
  • detoksikaciju organizma
  • oporavak organizma usled iscrpljenosti


Bagremov med mogu koristiti i dijabetičari kao zamenu drugih zasladjivača medom ali uz konsultaciju sa svojim lekarom oko dnevnih količina koje smeju da koriste.



Opšta svojstva


Ova vrsta meda sadrži glukozide flavonoidnog porekla, isparljiva ulja, kao i umerene količine isparljivih i neisparljivih antimikrobnih materija.
Med dobijen od bagrema je odlična zamena za šećer i veštačke zaslađivače.
Preporučuje se kao dodatak u ishrani dece i osoba osetljivih na jače vrste meda.
Njegovom redovnom upotrebom može se postići izuzetno koristan efekat podizanja kondicije organizma i imuniteta.
Med od bagrema, u poređenju sa livadskim medom, sadrži manje polena što ga kvalifikuje kao pogodnijeg za ljude koji su skloni polenskoj alergiji.
Med od bagrema, u poređenju sa livadskim medom, sadrži manje polena što ga kvalifikuje kao pogodnijeg za ljude koji su skloni polenskoj alergiji, naravno uz preporuku lekara.

Preporučena dnevna doza: za odrasle 60-100 gr. raspoređeno u nekoliko doza, za decu ne više od 30 gr. raspoređeno u nekoliko puta.

 

 Kratak istorijat bagrema

 

Bagrem se iz Severne Amerike prvo pojavio u Parizu davne 1601. godine. Zbog svoje korisnosti brzo se rasprostranio po celoj Evropi. Njegove izvanredne karakteristike otkrivale su se postepeno.

Prvo je služio kao ukras po parkovima gradova i vrtovima imućnih domaćina. Kako je vreme prolazilo, pokazalo se da je odličan i za pošumljavanje peščara i drugih goleti.

Tako se 1828. pojavio i u Srbiji upravo na Deliblatskoj peščari. Od tog vremena polako su se stvorili uslovi da se pojave i prvi bagremov med. U prirodi se vrlo brzo širi i može se reći da je invazivna vrsta u tom smislu. Struktura drveta je vrlo čvrsta i nije sklon truljenju. Od davnina su bagremovi stubovi korišćeni za ograđivanje.